Историјат

Правобранилаштво је орган којем је поверена заштита права одређених јавноправних субјеката, а пре свега државе. Правобранилаштво заступа државу или друге субјекте јавне власти (општине, градове, покрајине) као странку у поступку пред судовима и органима управе, а такође делује и као правни саветник државе или других субјеката јавне власти, односно њихових органа.
Термин правобранилаштво је везан за правну традицију Србије и бивше Југославије.
Правобранилаштва постоје и у другим државама, односно другим правним традицијама, али се надлежности и организација органа који врши правобранилачку функције битно разликују од државе до државе.
Правобранилаштво, као служба Попечитељства (министарства) финансија, постоји у Србији још од XIX-ог века. Та функција је од 1839. године била поверена начелнику Одељења промишљености Попечитељства финансија, као и окружним казначејима (финансијски службеници при окружним начелствима), а од 1842. године правобранилачку функцију обавља нарочити државни службеник - Правитељствени фишкал, који од 1848. године носи назив Правитељствени правобранитељ.
Први пут је Правобранилаштво, као посебан државни орган, формиран је у Краљевини  Југославији, Законом о државном правобранилаштву од 15. јула 1934. године, као државни орган којем је поверено заступање државе у судским и управним поступцима у имовинско-правним стварима, давање правних савета другим државним органима и предузимање мера за мирно решавање спорова вансудским путем.
Након Другог светског рата, у социјалистичкој Југославији, федерална држава, све републике и покрајине, као и јединице локалне самоуправе, имале су своја правобранилаштва, као органе којима је било поверено заступање ових „друштвено-политичких заједница“ у свим имовинскоправним стварима.
Данас у Републици Србији постоји Републичко јавно правобранилаштво, чија је надлежност одређена у остваривању једног сегмента извршне државне функције, тзв. правобранилачке функције, која се састоји у остваривању и заштити имовинских права и интереса државе кроз правно заступање и саветовање државе, односно државних органа и организација а која је регулисана  Закон о јавном правобранилаштву.
Поред Републичког јавног правобранилаштва, за послове правне заштите имовинских права и интереса Аутономне покрајине Војводине, њених органа, организација и служби основано је 1952. године Покрајинско јавно правобранилаштво Војводине.
Први Покрајинсјки јавни правобранилац Војводине био је  Марко Бачлија, чији је задатак био да организује рад Покрајинског јавног правобранилаштва Војводине.
Покрајинско јавно правобранилаштво Војводине данас врши послове из своје надлежности на основу Устава Републике Србије из 2006. године,  Закона о јавном правобранилаштву из 1991. године, Покрајинске скупштинске одлуке о обављању послова правне заштите имовинских права и интереса Аутономне покрајине Војводине из 2004. године, као и на основу других прописа.

Извори
Закон о јавном правобранилаштву („Службени гласник Републике Србије“, број 43/91)
Закон о Државном правобраниоштву од 15 јула, 1934. год, Збирка закона, протумачених судском и административном праксом, Св. 225, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А.Д, Београд 1934. (са образложењем Предлога закона)
Оља Јовичић, Правобранилаштво - историјат, функција, перспектива, Правни информатор, број 5/2012, Интермеx, Београд
Оља Јовичић, Историја правобранилаштва у Србији, Правни информатор, број 6/2013, Интермеx, Београд

Copyright (c) Pokrajinsko javno pravobranilaštvo Vojvodine 2012.
All rights reserved.